Navigacija
Stanovnici Šećeranske ulice/naselja koje se nalazi iza “Jugoremedije”, u industrijskoj zoni, godinama se suočavaju sa činjenicom da su stanovnici drugog reda. Nepostojanje trotoara, ni ulične rasvete, kretanje dece i odraslih putem kojim jurcaju kamioni i automobili, između Pančevačke i Beogradskog puta, čine nebezbednim. Dok je kafilerija, koja se nalazi na stotinak metara od naselja radila punom parom, ovi ljudi su imali fizičke reakcije na smrad koji je odande dolazio. Sada su na udaru novog vlasnika “Jugoremedije”.
Još jedna stvar koja je mučila ove ljude jeste broj kontejnera u naselju oko kojih su se raznim dopisima, molbama i žalbama upućenih Mesnoj zajednici “Dositej Obradović”, JKP “Čistoća i zelenilo” i Gradu natezali stanovnici ne bi li dobili higijenske uslove u naselju.
Vlast je, pred izbore, u naselju napravila dečije igralište, koje su takođe dugo vremena pokušavali da izmole od grada, s obzirom na veliki broj dece koja žive ovde. To drveno igralište sada se nalazi tik do kontejnera, a kako je do toga došlo, moramo se vratiti na privatizaciju “Jugoremedije”.
Pohvala ludosti- kontejneri uz dečije igralište | foto: lična arhiva
Od kako je novi vlasnik kupio fabriku, radovi se vrše na rekonstrukciji iste, do pre koju nedelju bez table o izvođenju radova gde bi se video ko, šta i koliko dugo će da radi na ovoj lokaciji.
Stanovnici Šećeranske ulice, koja je tik do fabrike, suočili su se za zahtevom novog vlasnika da im poruši objekte koji su u njihovom vlasništvu, uz usmeno obećanje da će im to nadoknaditi. Zid koji je predviđen iza fabrike da bude nalazio bi se na samo dva metra od ulaza u stanove. Time je najmanje 16 porodica osetilo promene koje dolaze sa radovima na “Jugoremediji”.
Strah koji su imali od toga da će ostati bez krova nad glavom, neizvesnosti šta je sledeće što će se rušiti i pregrađivati, pokušali su da otklone molbom upućenoj vlasniku “Jugoremedije” da im da informacije o tome šta se dešava i šta su planovi za buduće radove. Prilikom predaje molbe, čiji sadržaj je dostupan na ovom linku, oni su dobili odgovor da je to “njegova privatna imovina i može da radi šta hoće, nema on šta kome da se pravda šta radi na svom zemljištu”. Odbivši da zaprimi molbu, ostavio je ove ljude bez ikakve nade da se može dogovarati sa privatnicima čiji je interes važniji gradskoj i državnoj vlasti nego interes klase koja kapital nema.
Stanovnici Šećeranske su ostali u jednom momentu bez struje. Kada su pozvali “Elektrovojvodinu” da provere o čemu se radi, preduzeće je reklo da je sve u redu i da po njihovim uvidima oni struju imaju. Nikada nisu dobili odgovor ko je isekao, u kom momentu i ko je ponovo povezao struju i sumnjaju da je do toga došlo prilikom izvođenja radova.
Nedugo zatim, stanovnici Šećeranske su se žalili Mesnoj zajednici da je put razvaljen jer radovi koji se odvijaju u fabrici idu preko tog puta. U to smo se uverlili jer su krateri nastali na putu bili toliki da bi auto upao unutra i oštetio, koliko god sporo da se vozi. Nije postojala opcija ni levo ni desno da se izbegnu ogromne rupe. Deo puta samo do kraja zemljišta “Jugoremedije” je oštećen, ali ne i dalje. Dakle, javna imovina kao što je put je sasvim u redu da se uništava i nasipaju rupe, dok je neprikosnovena, nedodirljiva, imovina novopečenog kapitaliste i vlasnika fabrike oko koje su se vodile iscrpne borbe?
Poslednje što je vlasnik uradio, a što se tiče i stanovnika čiji objekti/stanovi se ne nalaze na zemljištu “Jugoremedije”, jeste stavljanje ograde na putu koji vodi u naselje. Time je vlasnik “Jugoremedije” ogradio 4 kvadratna metra, maksimum, i kontejnere izbacio iz tog dela. Sada kontejneri stoje pored igrališta, tačnije, ispod koša za basket. Inspekcija je, kako to već biva kada se brane interesi kapitala i vlastodržaca, brže bolje dala informaciju da je sve po Zakonu jer to parče jeste u vlasništvu “Jugoremedije” i da stanovnici nemaju pravo na to parče zemlje. Da li će i neke druge inpekcije tako revnosno raditi kada bude trebalo da se utvrđuje da li kontejneri ugrožavaju zdravlje ovih ljudi ili pak kakvi su uslovi rada u fabrici, kad proradi, videćemo i pretpostavljamo.
Svoje čuvam, javno rabim | foto: lična arhiva
Možda neće nasilno iseliti ove ljude kako su se stanovnici Šećeranske zabrinuli, ali će time što će im kvalitet života dodatno smanjiti naterati da se sami isele ukoliko život u naselju postane neizdrživ. Stanovnici ovog naselja su radnici- pekari, zidari, fabrički radnici, kamiondžije, trgovkinje. Kakve su njihove šanse protiv kapitaliste koji je obećao radna mesta u “Jugoremediji”, time kupujući politički opstanak postojeće garniture na vlasti? Reklo bi se nikakve, ali to nije nepromenjivo.
Ovde se ne radi o “institucijama koje rade svoj posao/ ne rade svoj posao” već o onome o čemu opozicija nevoljno diskutuje- privatnoj i društvenoj svojini. Inpekcija je uradila svoj posao, zaključak je jasan.
Fabrika “Jugoremedija” izgrađena je od viškova stvorenih radom radničke klase u Zrenjaninu. U njoj su radile generacije radnika i radnica. Borba radnika “Jugoremedije” protiv privatizacije od strane Ninija, kontroverznog biznismena bliskom tadašnjoj vlastima, nadaleko je poznata. Ta borba se završila tako da su neki radnici iz borbe postali privrednici, neki radnici ostali radnici, uglavnom bez ičega u rukama. Podsetićemo se, sa prošlogodišnjeg Prvog maja, govora nekadašnjeg radničkog lidera, danas privrednika, Zdravka Deurića, o tome kako sve nade treba polagati u novog vlasnika fabrike lekova, jer je pošten, uposliće radnike, pokrenuće proizvodnju. Posle tog govora trebalo je da bude svima jasno da Deurić ne deli više isti klasni položaj kao njegovi nekadašnji saborci, te da su interesi njega kao privrednika i drugih prisutnih nespojivi. S obzirom na svedočenja stanovnika Šećeranske da upravo on rukovodi radovima na rekonstrukciji fabrike, postavlja se pitanje da li on nije znao da će novi vlasnik ići na štetu radničke klase koja stanuje iza fabrike.
Niko ko ne želi da menja sistem zasnovan na neprikosnovenosti privatne svojine i profita ne može reći da se bori za ove ljude iz Šećeranske. Na njihovom primeru vidimo da institucije rade svoj posao u interesu kapitala, da molbe, žalbe, dopisi i druga sredstva ne daju rezultate.
Svi ostali treba da se zapitamo, kada se javna imovina, čak i privatna imovina koja nije sredstvo za sticanje profita kao što je jedini dom, nađe na meti, u interesu, profiterske klase, ko i kako će da nas štiti? Niko, do nas samih, sredstvima koja prevazilaze one okvire koje je profirerska klasa postavila baš zato što je u tim okvirima borbe na sigurnom i bezbedna. Radnici i radnice u Zrenjaninu treba da pruže podršku stanovnicima Šećeranske. Podrška ne treba da dolazi od sitnih privrednika i nešto krupnijih, jer bi oni isto ovo što i novi vlasnik fabrike uradili onog momenta kada im se ukaže prilika da steknu veći profit time što će obespraviti one koji kapital nemaju, kao što su sada Šećeranci i sutra bilo ko drugi.
Piše: Tara Rukeci Milivojević
26. mart 2024. u Zrenjaninu
