Navigacija
Ovogodišnji Prvi maj sindikati, kao uobičajeni (i očekivani) akteri, odlučili su da zaobiđu zbog Uskrsa, barem kad je o protestnoj šetnji reč. Roštilj, možda, nisu zaobišli – najavljivana kiša pala je tek po podne! – a svakako nisu tradicionalno tucanje jajima u porodičnom krugu.
Upozorili su, doduše, kako je položaj radništva u Srbiji izuzetno loš i kako bi se za njegovo popravljanje trebalo boriti. Vlastiti apel, avaj, nisu uputili sebi.
Levi samit Srbije, mreža levičarskih organizacija, organizovao je prvomajske proteste u Beogradu i Subotici. Subotički je održan ispred Otvorenog univerziteta, dok je beogradski otpočeo na Trgu republike, odakle se protestna šetnja nastavila do Trga Slavija i spomenika Dimitriju Tucoviću (čije je izmeštanje do Prvog maja sledeće godine relativno izvesno).
U beogradskom protestu učestvovalo je nešto više od 200 ljudi. Zagrejani tonovima borbenih pesama koji su se razlegali po Trgu republike, te uvodnim govorima triju aktivistkinja (Lidije Vasiljević, Olge Dimitrijević, Marije Perković), učesnici/e protesta zaputili/e su se ka Slaviji, visoko dižući crvene i zastave duginih boja, mašući parolama i uzvikujući ih (“Sloboda, jednakost, solidarnost!”, “Dostojanstven rad, a ne glad!”, “Vratimo fabrike za radnice i radnike!”, u izbornom duhu i “Vaše partije – nula demokratije!”…), pevajući “Ay Carmela!” uz bubnjeve i harmoniku… Aktivista Branislav Markuš održao je završni govor, nakon čega je skupa otpevana “Padaj silo i nepravdo”, a crveni kartoni s parolama položeni kraj spomenika.
Stav sindikatâ prema ovom Prvom maju rečito govori o stanju radničke borbe u Srbiji. Uprkos nezaposlenosti, potplaćenosti, prekarnosti i vrlo lošim uslovima rada, te otpuštanjima u najavi, sindikati “propuštaju” i simbolički dan radničke borbe. Levičarske organizacije su ga dolično obeležile; ipak, bez širih radničke inicijative i odziva, teško da će, kako pesma kaže, “pravo ugrabljeno uzet narod sam”.
Za regionalni portal “Bilten”
Anja Ilić – 02. Maj 2016. god.
