Navigacija
Nebriga o industrijskom i privrednom nasleđu, gde nestade dokumentacija zrenjaninskog kombinata. Proizvodio više hrane nego Makedonija, BiH i Crna Gora zajedno, a zaboravljen
Posle potonuća IPK “Servo Mihalj”, bivšeg zrenjaninskog giganta i istinskog brenda grada, s počasnog mesta u poslovnoj zgradi izgubila se čak i plaketa AVNOJ-a, najveće priznanje u nekadašnjoj Jugoslaviji, koje je prehrambenom kombinatu dodeljeno 1980. godine za poslovanje i razvitak SFRJ. Tužna je, zapravo, sudbina dokumenata o radu i trajanju “Servo Mihalja”, koji je Zrenjaninu i regionu, bez sumnje, podario najsvetlije godine procvata i prosperiteta i koji je sa privredne scene nestao 1990.
Neobjašnjiv nemar prema istorijskoj građi i industrijskom nasleđu, na muke je stavio i autore ambiciozno zamišljenog projekta pisanja novije istorije privrede Zrenjanina. Uspeli su da publikuju knjigu “Servo Mihalj 1953-1990”, uz priznanje da su obavili površan posao baš zbog nedostatka originalne dokumentacije.
– Morali smo da se oslonimo na ličnu dokumentaciju uglavnom bivših rukovodilaca, na sećanja i razgovore – iznosi Dušan Duda Radaković (84), koordinator projekta novije istorije privrede Zrenjanina.
Ovaj posleratni predsednik opštine Zrenjanin i direktor nekoliko preduzeća iz sastava “Servo Mihalj” podseća na značaj kombinata koji se prostirao na teritoriji čak 56 naseljenih mesta u srednjem Banatu. Zapošljavao je skoro 25.000 radnika. Sa oko 240.000 hektara oranica, godišnje se proizvodilo 200.000 tona pšenice, 500.000 kukuruza, 100.000 tona suncokreta… Godišnja produkcija u stočarstvu dostizala je 200.000 svinja, 70.000 junadi, 500.000 komada pataka i gusaka, 10 miliona brojlera, 25 miliona litara mleka… To je više hrane nego što su ikada zajedno proizvodile Makedonija, BiH i Crna Gora!
Teleks u IPK “Servo Mihalj”
Kombinatu su glave došle banke, a dokrajčili ga separatizam i procesi koji su urušili i Jugoslaviju – objašnjava Radaković, dok savremeni ekonomski analitičari tome dodaju i nesposobnost menadžmenta da sprovede privatizaciju.
Od nekadašnjeg kombinata ostale su samo dve fabrike – uljara “Dijamant” i “Mlekoprodukt”, a od dokumentacije gotovo ništa! Istraživanje “Novosti” potvrđuje da su dragocena arhivska građa, imovina i inventar kombinata netragom nestali! Pravo krčmljenje obavio je “Servo Mihalj komerc”, koji je vešto, u svojstvu pravnog naslednika, sprovodio stečaj.
Prodata priznanja i povelje kombinata
Pokretna imovina “Servo Mihalja” otišla je na licitacijama koje su organizovali sudski izvršitelji. Na onoj održanoj 23. aprila 2005, valjda je rasprodato sve što je bilo preostalo od imovine “Servo Mihalja” – počev od umetničkih slika, preko nameštaja i vozila, pa do sajamskih nagrada i priznanja.
Prodata priznanja i povelje kombinata
– Bilo me je stid kako su alavi sugrađani prevrtali prašnjave registratore, razbacivali stvari, zavirivali ispod stolica, merkali ogradu od kovanog gvožđa u upravnoj zgradi… Čudio sam se kako nečija propast za druge može da bude uspeh i sreća – kaže, za “Novosti”, jedan Zrenjaninac, akter ovog događaja, koji je ekskluzivno za naš list ustupio fotografije sa licitacije 2005.
“Servo Mihalj” se ipak pretvorio u legendu, uz žal što skoro ništa nije ostalo iza njega, osim sećanja…
Deonice umesto u muzeju na otpadu
SAČUVANO OSAM METARA DOKUMENTACIJE
PRAVI heroj je Gordana Stojanović, nekadašnja direktorka Centra za obrazovanje “Servo Mihalja”. Čitavu deceniju borila se za imovinu ustanove koja je za potrebe kombinata osposobljavala kadrove. Sačuvala je svu dokumentaciju i osam metara pisanog materijala predala gradskom Narodnom muzeju i Istorijskom arhivu. U stečajnom postupku, izgubila je sudski spor oko zgrade Centra, ali je izdejstvovala to da borbu za nekrteninu sada nastavi država. – Iz moralnih razloga i zbog mirne savesti sprečila sam uzurpaciju – kaže bivša direktorka.
Tekst pisao Slobodan Pašić
za Večernje Novosti
Link:
http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:595983-Bruka-u-Zrenjaninu-Iz-Servo-Mihalja-iscezla-i-plaketa-AVNOJ
