ZSF Zrenjaninski Socijalni Forum

ZA SOCIJALNU I NACIONALNU RAVNOPRAVNOST,

ZA PRAVDU I SLOBODU

Slobodno tržište- koliko košta stav Vrhovnog suda?

U naše vreme, imperijalizam i vladavina banaka “razvili” su oba ova načina odbrane i ostvarivanje svemoći bogatstva u kojoj hoćete demokratskoj republici do savršenstva.

V.I. Lenjin, Država i revolucija

 

Ovim rečima Lenjin se nastavlja na Engelsa koji kaže da u demokratskoj republici, bogatstvo vrši svoju vlast posredno, ali utoliko sigurnije pomoću neposrednog  podmićivanja činovnika i putem saveza vlade i burze. Zbog čega ove crtice o kapitalizmu jesu dobar put da razumemo situaciju u kojoj građani ogoljeni stoje naspram banaka, sudova i državne vlasti, ujedno su  i važne da bismo znali koliko daleko moraju ići zahtevi svih onih masa koje nemoćno cvile ispod “samovolje” institucija.

Centralna banka, Frank A. Nankivell 1910 | loc.getarchive.net

Poziv na protest 2.10.2021. ispred Ustavnog suda u Beogradu sa početkom od 14 h uputili su advokati  i udruženja koja se bave zaštitom potrošača, nezadovoljni dopunom stava Vrhovnog kasacionog suda u vezi sa nezakonitim naplatama troškova obrade kredita koje su banke naplaćivale klijentima.

Nakon što su građani Republike Srbije u parnicama pred redovnim sudovima zatražili zaštitu svojih prava i nakon što su u nekoliko desetina hiljada predmeta sudovi takvu zaštitu pružili (kako nižestepeni, tako i Vrhovni kasacioni sud), Vrhovni kasacioni sud preko noći 16.09.2021. godine izlazi sa „dopunom“ stava u kojoj se doslovno navodi „banka nije dužna da posebno dokazuje strukturu i visinu troškova koji su obuhvaćeni zbirnim iznosom troškova kredita“.

“Na ovaj način je Vrhovni kasacioni sud direktno ugrozio pravnu sigurnost građana dovodeći u neravnopravan položaj one građane o čijim tužbama protiv banaka još nije pravnosnažno rešeno u odnosu na građane  koji su do 16.09.2021. godine svoje pravo pred sudom ostvarili i naplatili. Sa druge strane, time je opravdano poljuljano poverenje građana u nezavisno sudstvo, jer se sa promenom pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda (koji je u svojim odlukama do 16.09.2021. godine podržavao odluke  nižestepenih sudova) direktno utiče na nižestepene sudije da promene svoje tumačenje zakona. Na sudijama je da odluče da li će svoju dosadašnju pravnu praksu promeniti pod ovim pritiskom, a s obzirom na to da njih obavezuju samo zakoni, a ne i mišljenje Vrhovnog kasacionog suda. ” istakla je Snežana Rackov iz advokatske kancelarije Rackov& Vučković Milišić u pisanom obraćanju na molbu da iskomentariše situaciju u kojoj su se našli advokati koji zastupaju građane protiv banaka.

 

Podsetićemo se dalje onog što je doslovno propisano u  Zakonu o sudijama: „Sudija je slobodan u zastupanju svog shvatanja, utvrđivanju činjenica i primeni prava, u svemu o čemu odlučuje. Sudija nije dužan da ikome, pa ni drugim sudijama i predsedniku suda, objašnjava svoja pravna shvatanja i utvrđeno činjenično stanje, izuzev u obrazloženju odluke ili kad to zakon posebno nalaže.”

Postavlja se i pitanje da li će od ovog momenta sudije presude izricati “U ime naroda!” ili po direktivama ekonomski i politički moćnije stranke u postupku. Ako se sada sudstvo i pravna struka povuku, ovakav izuzetak u promenama i diktiranju stavova najvišeg suda u Srbiji može postati pravilo.

Debeli sudija koji štipa i divi se masti,  ca. 1802. Gilrej Džejms | wellcomecollection.org

“Stav nadležnih prvostepenih i drugostepenih sudova u Republici Srbiji je bio da banka ima pravo da u ugovorima o kreditu od klijenata naplati troškove administriranja kredita samo ako je dokazala strukturu i visinu tih troškova. Banke ove troškove u spornim ugovornim odredbama iskazuju u jednom paušalnom iznosu, a najčešće se vezuju za procenat od odobrenog kredita, pri čemu sudu nisu ni mogle da dokažu da su taj stvarni trošak imale i koliko je isti tačno iznosio. To je bio razlog zbog kojeg su sudovi u Republici Srbiji stali na stanovište da, ukoliko trošak nije dokazan, isti nije ni postojao, pa su banke obavezane da tako naplaćene iznose vrate klijentima i to. sa kamatom od dana kada je naplata izvršena. Ovakav stav nižestepenih sudova je potvrdio i sam Vrhovni kasacioni sud u brojnim odlukama koje su donete u postupcima po posebnim revizijama (na primer:  Rev.3352/2018 od 30.05.2018. godine, Rev.2715/2019 od 29.08.2019. godine, Rev.4469/2020 od 07.10.2020. godine, Rev.4660/2020 od 22.10.2020. godine i brojne druge odluke). I sam Vrhovni kasacioni sud u obrazloženju svoje „dopune“ pravnog stava o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita navodi da je u „pojedinim“ odlukama stao na ovakvo stanovište, pri čemu su navedene četiri odluke i to Rev.3901/2020, Rev.4508/2020, Rev.4057/2020, Rev.4620/2020 i Rev.1055/2020. Dakle, očigledno je da su po stavu pretežnog dela sudske prakse u Republici Srbiji koji je bio opšteprihvaćen do 16.09.2021. godine, banke dužne dokazati strukturu i visinu troškova administriranja kredita koje su prevalile na svoje klijente. To je do 16.09.2021. godine bio takođe i stav Vrhovnog kasacionog suda. Zato se slobodno može reći da je u pitanju potpuno nov stav o dopuštenosti ugovaranja troškova obrade kredita, a ne dopunjen stav, kako ga je Vrhovni kasacioni sud nazvao.” navodi dalje Snežana Rackov.

U svakom drugom sudskom sporu stranka koja zahteva naplatu novčanog iznosa na ime nekog svog troška, mora dokazati da je taj trošak imala i mora dokazati visinu istog. Postavlja se pitanje zašto se odredbe o teretu dokazivanja u sudskom parničnom postupku ne primenjuju samo u ovim vrstama parnica u kojima su banke imale obavezu da dokažu postojanje „troškova obrade kredita“? Zašto je po ovom „dopunjenom“ stavu Vrhovnog kasacionog suda jedino bankama omogućeno da paušalno i proizvoljno iskazuju troškove poslovanja koje su zatim prevalile na svoje klijente?

Korumpirani sudija (1565–73)- Batista Angolo del Moro |lookandlearn.com

Razlog zbog kog je važno da saslušamo nezadovoljne advokate i da ih podržimo u ovoj borbi, jeste jer se građani, koji možda sada nisu u neprilici zbog ove odluke, mogu naći u sličnoj situaciji ukoliko se “drznu” da masovno naplate druge neosnovane troškove koje im naplaćuju na svakom koraku. Često čujemo od opozicionih stranaka kako institucije ne rade dobro i da je osnovni zadatak da se institucije pod pritiskom javnosti nateraju da rade svoj posao kako treba, dok ne dovode u pitanje društveno uređenje koje omogućava da imamo građane u položaju dužnika i robova krupnog kapitala čije interese štiti država.  S tim u vezi, podsetiću na deo iz predavanja “Teze o vrlinama i manama demokratije kod nas” profesora Đokice Jovanovića, održanog na Spomen parku Bubanj u Nišu, avgusta ove godine:

“Često ćemo čuti, naročito u ovo vreme tranzicije, da naše institucije ne rade, da naše institucije nisu dobre, da je stvar u tome da bi se izašlo iz krize “da institucije prorade” , to stavljam pod navodnike, tu postoji jedno prethodno pitanje- šta je sadržaj tih institucija i zakona? Kakve su to institucije? Po mome mišljenu, one rade odlično. One rade tačno onako kako vlast želi… Šuma zakona iznutra protivrečnih, ustvari pravi jedan sivi prostor, jednu šumu gde razni autoriteti mogu da čine ono što žele da čine.”

Nezadovoljni advokati i građani nakon ove odluke VKS-a izašli su na ulice i zatražili povlačenje dopune stava od ovog suda u roku od 24 h. Usledila je jednodnevna obustava rada advokata u znak protesta. Zbog čega je važno podržati protest koji je najavljen za 2. oktobar, iz svog ugla objasnio je Josip Čavara, advokat iz Niša u prepisci sa autorkom ovih redaka:

“Dopunom stava Vrhovnog Kasacionog suda izvršeno je nasilje nad pravosuđem Srbije, poljuljani su temelji pravne sigurnosti, ugroženi su atributi države. Ovakvim ponašanjem VKS gumicom je obrisano na destine hiljada presuda osnvnih i viših sudova kojima su građani ostvarili svoja prava, narušena je pravna sigurnost građana. Ovakvim postupanjem država prestaje da štiti prava građana. Dolazimo u poziciju da određene interesne grupacije mogu da utiču na sudske odluke, menjaju sudsku praksu, čime se zadire u nezavisnost sudija i nezavisnost slobodnog sudijskog uverenja. Građani dolaze u poziciju da i kada dobiju odluku suda koja je u njihovu korist, ne mogu da se uzdaju u odluku suda jer ta odluka može biti promenjena pod uticajem vlasnika krupnog kapitala. Na takav način se širi strah među građanima i uvodi bezvlašće i nepoverenje u državu i institucije sistema. Ovo znači da su ugrožena temeljna prava i slobode građana, ovo više nije samo pitanje advokata ovo je pitanje opstanka države i društva. Zato svako treba da ustane protiv ovakvog silovanja države.”

Na kraju, koliko daleko treba da idu zahtevi svih onih koji su podigli glave od Niša, preko Beograda do Zrenjanina, ukoliko žele pravedno društvo jednakih u kom će zakoni biti pisani u interesu naroda i gde će se presude  donositi “U ime naroda!”, sažeću u još jednom poznatom pasusu iz Lenjinove Države i revolucije:

“Demokratska republika je najbolja moguća politička ljuštura kapitalizma, i zato kapital, zavladavši (preko Paljčinskih, Černova, Ceretelija i komp.) tom najboljom ljušturom, zasniva svoju vlast tako solidno, tako sigurno, da nikakva smena ni ličnosti, ni ustanova, ni partija buržoaske demokratske republike ne potresa tu vlast. ”

Država u ovakvom strukturnom položaju nužno zapada u to da njena moć slabi dok moć kapitala raste, kako očekivati da ona štiti sebe i interese naroda, ukoliko je i sama na slobodnom tržištu? Pitanje je sa početka “koliko košta stav suda?”, nastavlja se pitanjem “na koliko rata može država?” i “može li narod preko administrativne zabrane?”. U restauriranom kapitalizmu, uspešno cenkanje zlata vredi.

U prilogu je i dokument u kom se nalaze rešenja Vrhovnog kasacionog suda preuzeta sa Paragraf Lex-a

http://www.zsf.rs/wp-content/uploads/2021/09/krediti-praksa-2.pdf

kao i poziv na protest:

 

Piše: Tara Rukeci

U tekstu su izneti stavovi autorke i nisu (nužno) stav Zrenjaninskog socijalnog foruma.

 

 

 

Comments are closed.