Navigacija
Drugovi i drugarice, rame uz rame stojimo u odbrani antifašizma protiv neprijatelja koji ne spava. Javljam se iz Banata, iz grada koji nosi ime Zrenjanin, po Žarku Zrenjaninu Uči, vodećem čoveku narodnooslobodilačke borbe u našem kraju, iz grada čije ime je htela da menja grupa lokalnih tajkuna desne orijentacije što je bilo zaustavljeno odlučnom borbom lokalne leve organizacije i pojedinaca. Suočeni sa narastajućom revizijom istorije, lažima i falsifikatima kojima se služe oni koji izjednačavaju fašizam i komunizam, oni koji veličaju izdajnike i aboliraju strašne zločine koji su se desili na našim prostorima tokom Drugog svetskog rata, smatram da je neophodnost stati na put svakom, čak i najmanjem znaku uskrsnuća fašista bilo gde u svetu.
Školski kurikulumi u Srbiji vec dugo sadrže podmetačine – podmetačina da su postojala dva antifašistička pokreta- Titovi partizani i Draže Mihailovića četnici. Ovi drugi, iako osvedoceni zločinci, nikako nisu bili na liniji odbrane i jedne antifašisticke vrednosti, no,njihovi potomci i branioci danas jesu na liniji odbrane kapitalizma, glasno za oduzimanje narodne imovine koja je služila da se veliki deo stanovništva izvuče iz blata i bede kraljeve države i vraćanje iste procesom restitucije potomcima onih koji su radili protiv svog naroda na strani okupatora. Kako se i o nacionalnoj istoriji uči nedovoljno, što je još gore netačno, sigurno je svima jasno da o drugim narodima i o “drugim istorijama” se uči još manje. O odnosima Srbije i Bugarske uči se kroz pregled svih ratova na kojima smo bili suprotstavljene strane. Namerno izostavljanje zajedičkog delovanja antifašistickih pokreta služi održanju slike spoljnih neprijatelja, gde su domaće uzgojeni kapitalista tlačitelj i domaći političar, sluga tlačitelja, bolji nego “onaj drugi”. Verujem da je situacija poznata i vama. Zbog čega vam pišem ovo pismo?
Prvi put sam posetila Bugarsku 2019. godine. Odredište je bilo Bansko. Prirodne lepote, zatim grad zgrada duhova, zatim borba protiv gondole, gomila automobila koja se kreće kroz nacionalni park- sve je to stalo u 3 dana. Kako moje oko nije propustilo, fotoaparatom sam zabeležila nekoliko spomenika i spomen- ploča, te podatke sa njih unosila u pretraživač i na internetu pronašla onaj deo koji nisam imala gde drugo da naučim- istorija antifašističkog pokreta u Bugarskoj. Nakon te posete, usledile su još dve kraće sa obilaskom Sofije, te napokon 2021. godine, pre samo par dana vratila sam se iz Banskog puna utisaka i motivisana da vam se obratim.
Ne mogu da se ne osvrnem da to da, za razliku od mog mesta gde spomen kuće padaju, spomen ploče nestaju, biste boraca u NOBu su obezglavljene, spomenici išarani antikomunističkim porukama, u Banskom i Razlogu postoji niz obeležja koji podsećaju na borbu partizana. Tako sam se upoznala sa imenom Nikola Parapunov, Ivan Kozarev, Atanas Iliev Tumbev,Asen Atanasov Lagadinov Dimčo, Nikola Mladenov Dokin, Nikola Vapcarov i drugim. Čitala sam o BPCu, o Септемврийско въстание, gerilskoj borbi u oblasti Pirina. Sedeći na vidikovcu vrh Razloga, odakle je bugarska vojska izvojevala pobedu nad Otomanskim carstvom, zamišljala sam zvuke puškomitraljeza, scene borbi malobrojnih partizana i moćnog neprijatelja, zmurećki razvijam film, dokumentarni, igrani, nije važno, mnogo je priča koje bi bile noseće, u to verujem, jer u lokalnoj istoriji mnoge borbe su bile filmske. U našem gradu borac koji je nezasluženo ostao bez zvanja narodnog heroja, Žarko Turinski Arsa, filmski se borio sam oko 7 sati protiv više od deset najboljih policijskih agenata, u borbi ranio glavnokomandujućeg za Banat, Franca Rajta i ozloglašenog policajca Juraja Špilera, da bi nakon ispaljenih metaka i bačenih bombi iz kuće Tapavičkih gde se krio od neprijatelja, život herojski okončao Arsa. Zar nije priča o partizanu koji je digao ustanak na svom salašu 23.6.1941., koji je bio organizator, agilni pojedinac, sposoban i hrabar, koji je neko vreme pre smrti pokucao policajcu Špileru na vrata u želji da izvrši atentat i stane na put čoveku, za koga su čak I sami Nemci tvrdili da okrutan i da su njegove metode mučenja u cilju iznuđivanja priznanja- nešto što prevazilazi granice razuma, Arsa koji je život izgubio u neravnopravnoj borbi, zar ta priča nije vredna sećanja? Svakako da jeste, takvi ljudi zaslužuju više nego spomen ploče, jer su za više ciljeve živote dali. Žarko Turinski Arsa svoju ploču ima u ulici Carice Milice, na kući u kojoj se odigrala njegova poslednja borba. Međutim, dati da uskrsnu oni protiv kojih su se hrabro borili partizani, znači izdati njihovu borbu, što ne smemo dozvoliti.
Kada se priča o Bugarskoj- priča se samo o odanosti Hitleru. Istorija partizana i otpora u Bugarskoj se ne pominje. Verujem da većina ni ne zna da je otpor u Bugarskoj postojao. Čuvati sećanje na one koji su osvetlali obraz, na naše, partizanske borce, jedan je od zadataka. Tako dolazimo do toga šta je ono što je u meni izazvalo bes. Verujem kod drugih neku nelagodnost možda, kod nekih, ništa- Razlog i Bansko išvrljani su svastikama. Prvi put kada sam primetila svastiku, na mostiću u Razlogu koji vodi ka advokatskoj kancelariji ka kojoj smo se kretali, nedaleko od spomenika Nikoli Parapunovu, pomislila sam da je to izuzet slučaj, jedan jedini, o čemu sam se raspitala kod advokatice koja nije puno znala ni o lokalnoj istoriji, ni o komunizmu, ni o fašizmu. Govorim o 2019. Godini. Danas, 2021. Godine, jula meseca, osim tog postojećeg kukastog krsta, simbola stradanja sveta I najvećeg zla skorijoj istoriji, naišla sam na još najmanje pet svastika, u Banskom i Razlogu. Verujem da ste upoznati sa time, ukoliko niste, lokacije gde sam uočila mogu poslati, jer fotografisala sam samo jedan, najveći. O vašim metodama borbe ne znam mnogo, ni o samom pokretu, koliko antifašističkih pokreta postoji, koje su teme aktuelne. Ono što bih volela, to je da uklonite svastike gde god da ih primetite, prekrečavanjem ili nekim drugim načinom. Ne zbog turista koji bi trebalo da osećaju nelagodnost, već zbog otpora koji treba da se dešava uvek I svugde fašističkim tendencijama i kapitalizmu. Svakako je jasno da zidovi nisu glavni teren borbe, no, neprijatelju se ne sme dopustiti da prostore koristi za širenje mržnje i ideologije.
Uz ovo pismo, šaljem fotografije sačinjene na ovom poslednjem obilasku. Fotografije delim na stranici koju uređujem, u nadi da će nekome proširiti znanje. Verujem da je još mnogo onih koje nisam zabeležila, u nadi da ću se vratiti u park Pirin.
Za sećanje na slavnu partizansku borbu u prošlosti, za sadašnju i buduću borbenost našu,
drugarski
Tara Rukeci,
Zrenjaninski socijalni forum
Zrenjanin, Srbija.
28.7.2021.
Foto razglednice:
Bansko, deo spomenika Nikoli Vapcarovu.
Bansko, trg, muzej i spomenik- Nikola Vapcarov.
Razlog, spomenik- Asen Atanasov Lagadinov Dimčo.
Razlog, zgrada u kojoj su mučeni i zatvarani komunisti i drugi koji su se suprotstavili fašistima.
Razlog– Spomen table.
Razlog– ??? Spomenik bez natpisa, bez uspešnog internet pretraživanja.
Razlog– spomenik Nikola Parapunov.
Pogled na Bansko i Razlog, Pirin u daljini, sa brda odakle su Bugari izvojevali pobedu nad Osmanlijama.
Razlog– Jedan od grafita gde se vidi svastika, sa obe strane.
Na drugim grafitima se još jasnije vide kukasti krstovi uz fašističke poruke.
*** Pismo je uz manje izmene u redosledu fotografija poslato organizaciji Antifa Bulgaria/ Антифа България
