ZSF Zrenjaninski Socijalni Forum

ZA SOCIJALNU I NACIONALNU RAVNOPRAVNOST,

ZA PRAVDU I SLOBODU

Položaj radnika u vreme vanrednog stanja

Dana 15.03.2020. godine, u „Sl. glasniku RS“ br.29/2020, objavlјena je Odluka o proglašenju vanrednog stanja na teritoriji RS, a zbog epidemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2.

Nakon toga usledio je niz odluka nadležnih državnih organa kojima se bliže uređuju prava i obaveze fizičkih i pravnih lica tokom trajanja vanrednog stanja. U ovom tekstu bavićemo se mogućim položajem zaposlenih tokom trajanja vanrednog stanja.

Uredbom o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja („Sl. glasnik RS“, br.31/2020) (dalje: Uredba) propisana je obaveza poslodavaca da za vreme vanrednog stanja omoguće zaposlenima obavljanje poslova van prostorija poslodavca (rad na daljinu/rad od kuće), na svim radnim mestima na kojima je je to moguće. Rad van prostorija poslodavca predviđen je čl. 42 Zakona o radu (dalje: ZoR), a detaljnije se uređuje kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu. Ako rad van prostorija poslodavca nije uređen navedenim aktima, Uredba nalaže da poslodavac donese rešenja, u kojima će obavezno utvrditi trajanje radnog vremena i način vršenja nadzora nad radom zaposlenog. Zaposleni koji obavlja poslove van prostorija poslodavca RADI, što znači da mu pripadaju pravo na zaradu (100%) i sva druga prava iz radnog odnosa, uključujući i pravo na topli obrok. Jedino nema pravo na naknadu troškova prevoza na rad i sa rada, jer fizički ne dolazi na posao.

Poslodavac čija je priroda delatnosti takva da nije moguće organizovati rad na na daljinu, neophodno je da svoje poslovanje uskladi sa uslovima vanrednog stanja – da organizuje rad u smenama, ako je moguće; da poslovne sastanke održava elektronskim, odnosno drugim odgovarajućim putem (video link, video poziv i dr.); da odloži službena putovanja.

Poslodavac je dužan da u cilju zaštite zdravlja radnika i stranaka obezbedi sve opšte, posebne i vanredne mere koje se odnose na higijensku sigurnost objekata i lica u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Za radnike, koji su u neposrednom kontaktu sa strankama ili dele radni prostor sa više lica, potrebno je obezbediti dovoljne količine zaštitne opreme.

Iz čl. 116 ZoR-a proizilazi da poslodavac može odlučiti da prekine rad ili smanji obim rada zbog poslovnih, odnosno organizacionih razloga, za koje nisu krivi zaposleni. Ovakvu odluku poslodavac bi mogao doneti u vreme vanrednog stanja. Prekid, odnosno smanjeni obim rada može trajati najduže 45 radnih dana u kalndarskoj godini (a uz saglasnost ministra i duže), a zaposleni imaju pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade. Zaposleni su sve vreme u radnom odnosu, ali nemaju pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i troškova prevoza, jer ne rade.

U čl.117 ZoR-a predviđeno je da do prekida rada može doći na osnovu naredbe nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlјa na radu radnika ili drugih lica. U ovom slučaju, prekid rada nije stvar volјe poslodavca, već je poslodavac obavezan da prekine rad ako postoji odgovarajuća naredba nadležnog državnog organa. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade, ali zakon nije odredio njenu minimalnu visinu, već je ostavlјeno da se utvrdi kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu. Zaposleni su u radnom odnosu, ali nemaju pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i troškova prevoza, jer ne rade.

Tokom vanrednog stanja poslodavac može odlučiti da uvede preraspodelu radnog vremena (čl.57 ZoR-a). Preraspodela je poseban režim radnog vremena u okviru kog zaposleni u jednom periodu radi duže, a u drugom kraće od svog ugovorenog radnog vremena, ali tako da njegovo ukupno radno vreme u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena. Tokom vanrednog stanja, zaposleni mogu raditi kraće od redovnog radnog vremena ili čak mogu biti oslobođeni od rada, a kad se vanredno stanje završi, oni će produženim radnim vremenom nadoknaditi sate koje „duguju“. Ovakav režim rada može trajati najduže 6 meseci u toku kalendarske godine (ne mora biti u kontinuitetu), a kolektivnim ugovorom može se produžiti do 9 meseci, nezavisno od kalendarske godine. Zaposleni su sve vreme u radnom odnosu i uživaju pravo na zaradu i druga prava po osnovu radnog odnosa, osim prava na naknadu troškova prevoza i troškova ishrane u toku rada, koja im pripada samo za dane kad dolaze na posao.

Neplaćeno odsustvo je pravo, a ne obaveza zaposlenog. Zaposleni može tražiti od poslodavca da mu odobri neplaćeno odsustvo iz različitih razloga, pa i zbog vanrednog stanja, ali poslodavac ne može zahtevati od zaposlenog da ode na neplaćeno odsustvo. Dakle, zahtev za korišćenje neplaćenog odsustva nikako ne može poteći od poslodavca, već isključivo od zaposlenog, a poslodavac može prihvatiti ili odbiti takav zahtev. Ako prihvati zahtev zaposlenog, poslodavac će u rešenju odrediti trajanje neplaćenog odnosa. Za vreme neplaćenog odsustva, zaposleni nema pravo na naknadu zarade i druga prava iz radnog odnosa, jer ona miruju, i odjavljen je sa obaveznog socijalnog osiguranja, ali je obavezan da se po završetku odsustva vrati na rad (čl.78 ZoR-a).

Ako se zaposleni nalazi u samoizolaciji zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini, on se tretira kao da je na bolovanju (naknada zarade 65%), pa je potrebno da poslodavcu dostavi odgovarajuću medicinsku dokumentaciju koja to dokazuje (Rešenje sanitarne inspekcije). Ovo je uređeno Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

Ako zaposlenom tokom vanrednog stanja istekne ugovor o radu na određeno vreme, poslodavac nema obavezu da produži, odnosno zaključi novi ugovor, osim ako se radi o zaposlenim trudnicama ili porodiljama, koje su zaštićene kao i u vreme redovnog stanja (čl.187 ZoR-a).

Zaposleni tokom vanrednog stanja nije zaštićen od otkaza, što znači da može dobiti otkaz iz svih razloga predviđenih zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Zaštita od otkaza je jednaka kao i u vreme redovnog stanja i važi samo za određene kategorije radnika pod određenim uslovima (trudnice, porodilje, predstavnici zaposlenih – čl.187 i 188 ZoR).

Kad su u pitanju radno angažovana lica, na njih se na odgovarajući način primenjuje sve što je gore navedeno.


Piše: Željka Jorgić Đokić za Udruženje za radna prava žena ROZA

Preuzeto: https://tinyurl.com/vhdkthv

Comments are closed.