ZSF Zrenjaninski Socijalni Forum

ZA SOCIJALNU I NACIONALNU RAVNOPRAVNOST,

ZA PRAVDU I SLOBODU

ZAHTEV ZA HITNU REAKCIJU NADLEŽNIH INSITICIJA U SLUČAJU POTENCIJALNE TRGOVINE LJUDIMA U CILJU RADNE EKSPLOATACIJE RADNIKA IZ VJETNAMA ANGAŽOVANIH U FIRMI LINGLONG

                                                

 

ZAHTEV ZA HITNU REAKCIJU NADLEŽNIH INSITICIJA

U SLUČAJU POTENCIJALNE TRGOVINE LJUDIMA U CILJU RADNE EKSPLOATACIJE

RADNIKA IZ VJETNAMA ANGAŽOVANIH U FIRMI LINGLONG

 

Poštovane saradnice i saradnici,

Neposredno po objavljivanju informacija u medijima[1] o položaju radnika zaposlenih na gradilištu nove fabrike Linglong u Zrenjaninu, u nedelju, 14. novembra, predstavnici/e udruženja A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava i ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima posetili/e su radnike kako bi se bliže upoznali sa njihovim položajem i eventualnim problemima vezanim za njihov radnopravni status.

Tom prilikom na osnovu kontakta sa radnicima došlo se do zaključka da, osim što su im ozbiljno narušena radna prava, ugroženo zdravlje, a imajući u vidu uslove rada i smeštaja, potencijalno i život, veliki broj utvrđenih činjenica ukazuje na mogućnost da su radnici žrtve trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije.

Radnici iz Vijetnama, kojih trenutno u Zrenjaninu ima oko 500, u Srbiju su dolazili tokom marta, aprila i maja meseca ove. Transport  su organizovale agencije iz Vijetnama, koje su za svoje usluge (prevoz, pribavljanje vize i smeštaja) unapred potraživale od radnika 2.200 do 4.000 US dolara, što su radnici kroz zaduživanje pribavljali i isplaćivali agenciji.

Radnici su angažovani na osnovu ugovora sa firmom China Energy Engineering Group Tianjin Electric Power Construction Co. LTD, ogranak, Beograd. Prema dobijenim informacijama, kineska kompanija Linglong International Europe d.o.o. Zrenjanin na svom gradilištu fabrike automobilskih guma u Zrenjaninu angažovala je izvođača radova China Energy Engineering Group Tianjin Electric Power Construction koja preko desetak agencija iz Vijetnama regrutuje radnike za rad u Srbiji. Nikome od radnika koji su potpisali ugovor, nije naznačen datum započinjanja rada, a na osnovu njihovih izjava saznajemo da im je novac isplaćivan „na ruke“.

Rad se odvija u smenama koje traju 9 sati, sa  jednom pauzom za ručak u trajanju od sat vremena. Poslodavac ne obezbeđuje korišćenje svih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, a od plate je radnicima odbija troškove za deo opreme za rad (čizme, rukavice, radno odelo). Svakih 10 dana radnici dobijaju radne rukavice, a ukoliko se iste ranije oštete, radnici moraju sami da pokriju troškove pribavljanja novih.

Radnici su u obavezi da rade 26 dana u mesecu, a ukoliko iz bilo kog razloga ovo ne ispune, te imaju makar i dan manje, neće biti isplaćeni za ceo taj mesec. Takođe, ukoliko na posao ne dođu na vreme, biće novčano kažnjeni, tako što će im biti uskraćena dnevnica.

Nakon dolaska u Srbiju, radnici su pasoše morali da predaju poslodavcu, jer im je rečeno da je takva praksa kada su strani državljani u pitanju.  Do momenta posete, odnosno juče, pasoši im nisu vraćeni. Iako su neki od njih uvereni da imaju prijavu boravka i radnu dozvolu, niko nije mogao zasigurno da potvrdi ovu informaciju, niti su dobili štampani primerak dozvole.

Kada su došli u Srbiju, smešteni su u barake koje nemaju adekvatne uslove za život i boravak. U pretrpanim sobama nalaze se kreveti na sprat, a u objektu postoje samo dva toaleta na navedeni broj radnika (500). Kreveti nemaju dušeke, već daske prekrivene tanjim jorganom.

Nema adekvatne infrastrukture i kanalizacije, pa se fekalije izlivaju na desetak metara od baraka, što je krajnje nebezbedno po zdravlje radnika.

Pored toga, nisu im obezbeđeni grejanje, struja i pijaća voda, nema tople vode za tuširanje i odeću peru ručno, hladnom vodom i suše na postojećim štrikovima gde čuvaju i druge stvari jer nemaju ormare.

Radnicima je ugroženo zdravlje i iz perspektive sveprisutne pandemije virusa kovid 19. Hteli su da se vakcinišu, međutim kada su se obratili nadležnima iz kompanije, rečeno im je da je to komplikovano i da neće moći. Nisu ovabešteni da mogu bez ikakvih uslovljavanja da prime vakcinu. Kada se neko razboli, izoluje se u improvizovanu bolničku sobu gde ostaje dok ne ozdravi, bez plaćene nadoknade. Nekolicina njih sa simptomima infekcije kovida 19, sami su pokrivali troškove testiranja u privatnoj klinici na koju ih je poslodavac uputio, kao i troškove neophodnih lekova. Usled drugih zdravstvenih problema, radnici takođe nisu dobijali adekvatnu zdravstvenu zaštitu već su bili prinuđeni da se sami leče.

Zbog loših uslova života i rada radnici su do sada u dva navrata štrajkovali, prvi put zbog toga što nemaju dovoljno hrane, a drugi put zbog neisplaćenih zarada, jer im je plata kasnila dva meseca.

Posebnu pažnju skrećemo na pitanje bezbednosti radnika, s obzirom na to da se na mestu boravka radnika oseća snažan miris plina, a da je smeštaj zatrpan neobezbeđenim plinskim bocama.

Radnici svedoče da bi se polovina radnika najradije vratila kući u Vijetnam, ali ne mogu jer nisu u posedu svojih pasoša, a i zato nisu im isplaćene sve dogovorene zarade. Pojedini se plaše deportacije, jer u tom slučaju neće biti u mogućnosti da namire dugove u koje su ušli kako bi počeli da rade u Srbiji.

Iz navedenih svedočenja mogu se zaključiti sledeći pokazatelji trgovine ljudima:

  • regrutovanje i dovođenje u zabludu o uslovima rada i boravka, obećanje legalnog posla i pristojne zarade;
  • složen i do kraja neregulisan sistem upućivanja stranih radnika, veći broj različitih aktera, agencija i privatnih kompanija;
  • upitni ugovori i način angažovanja,
  • radnici ne govore niti razumeju lokalni jezik;
  • radnici nisu u posedu svojih ličnih dokumenta;
  • ograničena im je komunikacija i kretanje;
  • grupno stanovanje u izuzetno neuslovnim barakama, neadekvatna ishrana,
  • iskorišćavanje rada (26 radnih dana mesečno / 234 radnih sati, što je u suprotnosti sa odredbama Zakona o radu);
  • neredovna i neadekvatna novčana nadoknada;
  • drakonsko finansijsko kažnjavanje za nedolazak na posao ili kašnjenja;
  • velika zavisnost od poslodavca;
  • nebezbedni uslovi rada i boravka;
  • pretnje i zastrašivanje od strane poslodavca;
  • nemogućnost prestanka sa radom i povratka kući.

Zbog svega navedenog organizacije A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava i ASTRA danas su uputile zvaničan dopis/prijavu potencijalne trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije i molbu za reakciju nadležnih organa, i to sledećim institucijama: Republičkom javnom tužilaštvu, Višem javnom tužilaštvu u Zrenjaninu, Kancelariji za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima, PU Zrenjanin, Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja / Sektoru za socijalnu zaštitu / Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima,  Inspektoratu za rad, Inspekciji rada  u Zrenjaninu. Ministarstvu zdravlja − Odeljenje sanitarne inspekcije i Zaštitniku građana.

 

 

[1] VOICE, Više od 750 Vijetnamaca i Kineza u industrijskoj zoni Zrenjanin: beznađe nevidljivih, 6. novembar 2021, N1, Vijetnamski radnici iz Linglonga: Nemamo vodu ni struju, sve je loše i prljavo, 13. novembar 2021.

foto: VOICE

Comments are closed.