Navigacija
Piše: Uroš Milivojević, glavni poverenik u sindikatu Nezavisnost kod restorana Nice foods restorani.
Solidarnost sa radnicima u štrajku širom Amerike | foto: Facebook/Sindikat Nezavisnost Nicefoods restorani doo
Da bi bolje razumeli treba da postavimo definišemo šta je sindikat.
Sindikat je grupa radnika koji se udružuju da bi promenili nešto što pojedinac ne može.
A ako je to sindikat, kako onda treba da shvatimo organizovanje? Organizovanje je potpora koja ljude podstiče da deluju, da preduzimaju akcije sa jedne strane, sa druge strane, sam proces ujedinjavanja ljudi zarad nekog cilja.
Organizovanje ima pet osnovnih delova
Zašto govorim o ovome? Pa ako se zanemari bilo koji od ovih aspekta, nećemo biti uspešni.
Ovo je jako bitno zato što ćemo radnike voditi ka tome da preduzimaju rizike. Da bi sindikat bio uspešan, potrebno je da se ustane i konfrontira moć poslodavca. Potrebno je da se gradi poverenje
Ne možemo graditi odnos sa svim radnicima, pogotovo u velikim kompanijama, ali se to apsolutno mora uraditi sa neformalnim vođama radnika. To uopšte nije lako i jedino ako dokažemo da smo iskreni, pošteni i imamo pouzdanja u ono što pričamo i radimo možemo postaviti temelj za funkcionalan odnos.
Sam termin agitacija koristimo često. Je l’ neko može da mi objasni termin agitacija?
Za mene agitacija je dolivanje ulja na vatru. Svaki radnik je nezadovoljan nečim, ali nezadovoljstvo nije dovoljno da bi se pomerili. Ono što zapravo koči radnika da preduzme nešto je strah koji oseća. Strah od otkaza, od osvete poslodavca itd. Ako agitaciju uradite kako treba, strah treba da zameni osećaj besa.
Primer:
– Zar ne zaslužuješ bolje? Zar je to fer?
-Naravno da nije fer! Svako zaslužuje 2 slobodna dana nedeljno. Svako zaslužuje da ima platu od koje zapravo može da živi. Moramo da uradimo nešto!
Pitanja koja ogoljuju realnost radničkog položaja.
Da bi radnici uopšte mogli da se pomere, bes mora da nadvlada osećaj straha.
Najednostavnije rečeno, plan mora da postoji i da bude poznat i jasan svima. Ako to nije slučaj, ne samo da će se tapkati u mestu, nego će i nastupiti osećaj da se ništa ne može promeniti. Imati plan koji je svima jasan jeste preduslov da radnici imaju nade da će im se uslovi na radu poboljšati.
Moramo se zapitati, ko se bori protiv organizovanja radnika? Da li poslodavac želi da radnici imaju moć?
Zašto će poslodavac uvek pružati otpor? Da li samo poslodavci pružaju otpor? Država, crkva, političari itd…
Poslodavci će uvek u najmanju ruku težiti da održe status quo i da održe poziciju moći. To znači da moramo pripremati radnike za sve moguće prepreke koje bi mogle da se pojave kako bismo imali najbolju šansu da pobedimo.
To radimo na taj način što pitamo radinike šta misle zašto poslodavac ometa organizovanje, da razmišljaju o tome. Poslodavac zna šta organizovani radnici mogu sve da izbore, i zato se bori svim snagama protiv sindikata. Drugi deo pripreme podrazumeva nastavak agitacije, jer ona se ne radi jednom pa gotovo, nego mora konstantno da se vrši. Da kažem tako, plamen borbe mora uvek da gori.
Ako je sindikat moć radnika, to znači da organizacija mora da se gradi tako da radnici mogu da koriste tu moć. To znači da od prvog razgovora mora da bude jasno da je potrebno da radnici budu aktivni i uključeni u rad sindikata od početka. Uspeh ili neuspeh direktno zavisi od toga koliko su radnici spremni da se bore. Osnovna uloga organizatora mora biti pravljenje novih organizatora, i građenje organizacije koja će preživeti i kada par istaknutih pojedinaca ode.
Zato su nam potrebne neformalne vođe, sa jedne strane, kao neko koga radnici poštuju i slede u jednoj sredini, sa druge, kao nekoga ko ostaje, koga razvijate kao kadra i dalje on druge.
“Radnici iz Kalifornije u sektoru brze hrane su započeli seriju štrajkova 15.04.2021.
15.04. štrajkovao je San Dijego, a 16.04. Los Anđeles. Nastavlja se 19.04. u San Francisku, pa 20.04. u Ouklendu i 21.04. štrajkuje Sakramento. Ova mobilizacija ima za cilj da prikupi podršku za uvajanje akta #AB257, nazvanog još i akt #FASTRecovery. Ovaj akt treba da obezbedi više uticaja za radnike u pitanjima bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, kao i da uspostavi odgovornost korporacija za sprovođenje mera BZR. Radnici širom sveta nose najveći teret globalne krize i pandemije. Naš sindikat u potpunosti podržava zahteve radnika okupljenih oko sindikata i #FightFor15. Smatramo da jedino organizovani radnici mogu dugoročno da promene društvo na bolje.”
Ovako je glasilo saopštenje povodom našeg solidarisanja sa radnicima u Americi. Svi radnički zahtevi izneti tada i dalje su aktuelni. (Samo) organizovanjem u sindikate je moguće osvojiti moć i uticati da se položaj radnika promeni na bolje. Radnička klasa ne poznaje nacionalne granice.
