Navigacija
Povodom nesreća koje su se dogodile u prethodnih mesec dana, u kojima su u požarima naši sugrađani izgubili živote, a neki ostali bez jedinog krova nad glavom, Združena akcija Krov nad glavom i Zrenjaninski socijalni forum organizovali su tribinu u Zrenjaninu na kojoj su govorili aktivisti Krova nad glavom, Milena Repajić i Ivan Zlatić, Mićan Bajić, sekretar ZSF-a i jedan od beskućnika čiji je dom oštećen u požaru i Bojan Antić, aktivista Zrenjaninske akcije i čovek koji je u izvršnom postupku ostao bez doma koji je gradio. Tribinu je moderirala Tara Rukeci, članica ZSFa.
Opisujući Zrenjanin kao deindustrijalizovani grad bez pijaće vode, sa razbijenom radničkom klasom u procesu privatizacije, gde se privreda svodi na privatnike koji upošljavaju i eksploatišu radnu snagu, posebno naglašavajući direktne strane investicije i sa zapada i sa istoka koje ovde dolaze radi eksploatacije radništva i životne sredine, članovi ZSF-a su ukazali na povezanost problema stanovanja, privatizacije javnih komunalnih delatnosti koji se već odvija kroz javno-privatna partnerstva i privatizacije fabrika koje su uništene u prethodnih 30 godina.
Mićan Bajić je govorio koliko je teško iz prekarnog položaja uopšte i razmišljati o stambenom rešenju, s obzirom na to da stambena politika ne postoji ili postoji samo na papiru. Institucionalnu borbu ne vidi kao način koji će rešiti njegov problem, problem njegove majke koja je penzionerka bez krova nad glavom, s obzirom na to da već dugi niz godina uzalud pokušavaju, i oni, kao i mnogi drugi, da obraćanjem institucijama poprave svoj životni položaj.
Bojan Antić, aktivista ZRAK-a, takođe je govorio o svom slučaju u kom je, upravo zbog izvršnog postupka i pritisaka koje je trpeo, ostao bez doma koji je gradio. On je skrenuo pažnju na to da u odnosu moći, ukoliko se moćnici namerače na vašu imovinu, ostajete bespomoćni pred institucijama i zakonima.
Članovi Združene akcije Krov nad glavom su prepoznati u javnosti najviše zbog terenske borbe protiv sprovođenja izvršenja. Ivan Zlatić je ukazao na to zašto se njihova publikacija zove „Ovo može svakom da se desi“- upravo zbog zakona koji su donošeni poslednjih dvadeset godina u ime efikasnosti, zakona koji suštinski nikada ne štite slabije, odnosno radnike kojima su zakoni predstavljeni kao način da naplate potraživanja od poslodavaca brzo i efikasno, već služe prvenstveno bankama i mrežama interesnih grupa oko banaka. Milena Repajić je skrenula pažnju na to da je proces evrointegracija i zakoni koji su se donosili zbog tog procesa, doveli do toga da je ugroženo pravo na stanovanje i da je omogućeno olakšano oduzimanje imovine. Istakla je i to da se slično dešava na globalnom nivou, s tom razlikom da ljudi u Srbiji, za razliku od stanovnika Zapada, imaju privatnu imovinu- kuće i stanove, koji su sada na meti finansijskog kapitala. Posebno što su naglasili aktivisti Krova nad glavom jeste ono što se naziva “siromašni vlasnik”. Siromašni vlasnici moraju da prodaju svoje domove jer nemaju novca da namire komunalije i prežive.
Na tribini se govorilo o načinima borbe, mogućnostima institucionalne i važnostima drugih oblika borbe, posebno organizovanja onih koji se nalaze na istom društvenom položaju, suprotstavljenih interesa u odnosu na vlasnike kapitala koji su se nameračili na ono poslednje što se može oteti- domovi. Institucije i kada reaguju, postupci su predugi i ljudi često stradaju, fizički i mentalno, na šta su ukazali iz Krova nad glavom jer su u svom radu povezani sa ljudima koji su zdravlje gubili zbog procesa koji su trajali dugo. Upozorili su na to da onog momenta kada čovek izađe iz doma, on dom mora da brani sa ulice na sudu, te da ljudi prelaze u podstanare i dugi niz godina vode borbu za povraćaj doma, koji je u tom periodu već nekoliko puta preprodat.
Razlozi zbog kojih ljudi ostaju bez krova nad glavom su različiti. Jedno je sigurno, a to je da u kapitalizmu ne postoji mogućnost da se ima stambena politika koja će omogućiti svima siguran dom, kao ni dostojanstven život bez ekploatacije bilo koje vrste.
Stoga se postavlja pitanje kakvo je društvo koje želimo i na kojim osnovama je moguće izgraditi socijalističko društvo danas. Povod ove tribine jesu bili požari i položaj „suvišnih ljudi“ u kapitalizmu. U društvu ne sme biti suvišnih ljudi i sa njima, zbog njih i nas samih, moramo se suprotstavljati ovom nehumanom sistemu na sve načine.
Publikacija „Ovo svakom može da se desi“ je besplatna i može se preuzeti u kancelariji ZSF-a. Ujedno, može se ostaviti donacija za adaptaciju jedinog krova nad glavom oštećenog u požaru u Skrobarskoj ulici, za Martu Kotarac i Mićana Bajića.
Solidarnost je važna. Zrenjaninski socijalni forum je ukazivao da je neophodna solidarnost sa radnicima iz Vijetnama, koji su živeli u skoro robovskim uslovima i rade na izgradnji privatne kompanije Ling Long, jer to svakom radniku može da se desi, kao što sada poziva na solidarnost sa beskućnicima i ljudima koji u procesu izvršenja ostaju bez jedinog doma, u borbi protiv ovog nehumanog i nepopravljivog sistema koji je sve nas doveo u položaj nedostojan čoveka.
Link gde se može pogledati cela tribina: https://www.youtube.com/watch?v=nqSJfzYzUpw
