Tri radnika iz Indije, koja su inače bili prvobitno sa grupom od 11 radnika, zaposlenih preko China EEG, na izgradnji fabrike Ling Long u Zrenjaninu, koji su otišli kućama, javila su se iz Zmajeva sa istim problemom kao i drugi- neisplaćene naknade za rad, istekle vize i oduzeti pasoši.
Radili su na izgradnji železnice kod Vrbasa i bili su smešteni u Zmajevu, nakon što su od 2022. godine radili u Zrenjaninu, do pre nekoliko meseci. Kao po pravilu, nakon isteka viza, ostaju i neisplaćene naknade za rad- nadnice, prema njihovim tvrdnjama, više hiljada dolara. Kao po pravilu, ovi radnici imaju “ugovore” koji to nisu, to su neki obligacioni odnosi pa još jednom ide pitanje NSZ- na osnovu čega izdaju radne dozvole, ako ih uopšte izdaju? U prijavi ASTRE priložena su dokumenta kojom bi trebalo da se pozabave institucije kojima je prijava stigla.
Po pravilu, radnici nemaju kod sebe pasoše. Nakon prijave, ekspresno brzo se ova tri radnika odvode u Novi Sad, gde im niko ne uzima izjave, što je negde i očekivano jer nemaju obezbeđenog prevodioca. Dalje, ti radnici bivaju vraćeni u Zmajevo ali im niko ne govori da će biti izmešteni na, uslovno rečeno, bezbedno mesto u smeštaj koji obezbeđuje država. Tako oni celu noć putuju, stižu na lokaicju ali bez svojih ličnih stvari. Ujutru se javljaju porukom da nisu jeli ništa od juče posle podne. Ono što je zanimljivo je da kažu da su pasoši doneti u policiju u Novom Sadu- ko, kada i po čijem nalogu je doneo pasoše?
Poučeni iskustvom, grupa 11 je čekala 2 nedelje da se pasoši uruče, o tome kako, već smo pisali. Ostaje da vidimo da li će dalje procedura ići tako da ova tri radnika budu na bezbednom sve vreme dok im tužilac uz ovlašćenog prevodioca uzima izjave, te da vidimo da li će i ovoj grupi NN lica doneti naknade u belim kovertama u kešu, sa priznanicom bez potpisa, te kartama da što pre napuste Srbiju, kako bi izbegli mogućnost da radnici budu dostupni institucijama za dalje procesuiranje.
“Čeka se da se vidi kako će se pokazati taj “uvoz” radnika, iz Indije su najjeftiniji i najbolje rade”- rečenica je koja kruži poslovnim krugovima. Stvarnost je da radnika koji rade za mizeriju, prekovremeno, bez ugovora, ekonomski potpuno zavisni od izrabljivača, ima na njivama, grailištima, farmama, širom Srbije.
Pisalo se o tome kako Wolt pravi razdor između radnika dostavljača, pa se “domaći” bune jer im “strani” spuštaju cenu rada. To je zadatak sindikata da “ove” i “one” ujedinjuje na klasnoj osnovi.
Najava zajedničkog protesta je ohrabrujuća, no, nedovoljna da bi se desila neka veća promena.
Domaći i strani eksploatatori uveliko, u sprezi sa državom, koriste mogućnost da težak položaj ovih ljudi koristi da bi sticali profit. Kako stati na put eksploataciji svih radnika, nije nužno da drvim ovde. Koliko je onih nikad prijavljenih slučajeva, koliko će biti pojedinačno prijavljenih, možemo da nagađamo, ono što možemo sa sigurnošću da kažemo- ovako ne ide.
Vest o novoj prijavi Astre:
