Navigacija
Mohora Doru –
Gradnja svake kuće, konstrukcije, pa i društvenog uređenja mora početi od temelja. Mora se znati šta se gradi, zašto i kako se gradi, za koga se gradi, koje mere treba preduzeti da se ne sruši. Bez temelja svaka konstrukcija će se lako srušiti. Bez temelja konstrukcija može biti samo prevara, imati za cilj ličnu promociju majstora, bez trajne vrednosti i koristi. Prema tome svoju poziciju svaka opozicija postojećoj vlasti i društvenom uređenju takođe mora graditi od temelja. Samo u slučaju da opozicija nije spremna za ozbiljne promene, temelji njene koncepcije društvenog uređenja će biti izostavljeni.
Teme opozicije sadašnjoj vlasti su slobodni mediji, izborni uslovi, zloupotrebe pripadnika vladajuće stranke, prikupljanje, korišćenje i pronevera javnih resursa. Novi građanski pokreti imaju kao teme projekat „Beograd na vodi“, rušenja u Savamali, krčenje zelenih površina, loš kvalitet i visoke cene komunalnih usluga. To su međutim samo posledice loše organizacije društva, opštih procesa otimanja javnih dobara kroz proces tzv. privatizacije, putem koga se vrši i devastacija tih dobara. Dužina ovog procesa kome se ne vidi ni kraj ni granice, po inerciji dovodi i do privatizcije same vlasti, tj. države, odnosno do otuđenja kako vlasti tako i resursa od naroda. Zaustavljanje ovog opšteg destruktivnog procesa se ne može izvršiti rešavanjem pojedinačnih slučajeva. Problem se neće rešiti obustavljanjem neke gradnje, nekog rušenja, seče šuma ili pojedinačnog iseljenja. Možda će se neki od ovih slučajeva pojedinačnom borbom okončati povoljno po građane, ali opšte negativne tendencije će ostati. Ravnopravni izborni uslovi i sloboda medija takođe ne rešavaju probleme. Trgovina uticajem od strane vladajuće stranke je tolikog obima da ni slobodni izbori ne mogu pomoći opoziciji, posebno ako se ni njene sistemske koncepcije ne razlikuju mnogo od vladajućih i nemaju ozbiljne temelje u dostignućima ostvarenim od strane čovečanstva do kraja dvadesetog veka. Projekat opozicije koji traži rešenje u promenama ličnosti, ne u promenama sistema, osuđen je na neuspeh. Ne može se poći od pretpostavke da će druge ličnosti u istom sistemskom okruženju biti savesnije i da neće zloupotrebljavati svoj položaj. Shvatanje sadašnje opozicije o potrebnim promenama se zasniva na psihološkom sklopu ličnosti, njenoj etici i moralu, a ne na nezavisnom, objektivnom kontrolnom mehanizmu sposobnom da spreči svaku zloupotrebu.
U delu opozicije se takođe govori o suverenističkim tendencijama prisutnim u Evropskoj Uniji koje bi trebalo pratiti. Ne kaže se međutim u kojoj meri i pod kojim uslovima su one moguće, te šta se sa njima može ostvariti. Obzirom da evro zona, na neposredan ili posredan način, kontroliše celokupni evropski prostor i da se propagira od strane vlasti zavisnost privrede od stranih investicija, postavlja se pitanje kako ostvariti povratak suvereniteta. Ako treba oligarhiju u Evropskoj Uniji zameniti sa domaćom oligarhijom, neće se puno postići. Da li će narod biti ugnjetavan i obespravljen iz Evropske Unije ili od strane domaćih moćnika i tajkuna za sam narod nema velike razlike. A ugnjetavanje tj. eksploatacija ide ruku pod ruku sa privatnom svojinom, čiji monopol smatra potrebnim većina sadašnjih opozicionih stranaka, ali se prećutkuje kao tema (u tom delu opzicija nema generalne zamerke sadašnjoj vlasti, osim kod pojedinačnih slučajeva privatizacije). Postavlja se pitanje za opoziciju šta će osvojiti na izborima ako se sve privatizuje, a država je prezadužena? Da li privatizovana država, bez kolektivnih oblika svojine i u velikim dugovima ima svoju suverenost? U čemu se ona sastoji i kako se brani?
Iz opozicije se takođe obećavaju plate od četri hiljade i penzije od dve hiljade evra. Ne kaže se međutim kako je to moguće uz dominaciju privatne svojine, tj. po kom osnovu se može privatniku naložiti da isplaćuje navedene visoke plate i penzije. One su moguće samo kod kolektivnih oblika svojine, kod kojih se privredna delatnost obavlja u interesu svih, a ne u dominantnom interesu pojedinaca koji iz privatne svojine ubiru ogromne profite, uz obespravljivanje radnika. Samo visoke plate kod kolektivnih oblika svojine mogu naterati privatnike da i sami podižu zarade zaposlenih, kako bi zadržali radnike.
Pored reafirmacije kolektivnih oblika svojine, koja polazište ima na dostignućima dvadesetog veka u ovoj oblasti, kao osnova za rešavanje nagomilanih problema društvenog uređenja neophodno je uvođenje stručnih kontrolnih institucija, izabranih od strane naroda na neposrednim izborimam, koje će biti nezavisne i dosledno raditi na zaštiti pravnog poretka i svih oblika svojine, a prvesnstveno kolektivnih. Opozicioni lideri koji imaju poštene namere ne dižu kule u vazduhu koje se održavaju na njihovom egu i ne plaše se nezavisne stručne kontrole izabrane od strane naroda, već bi upravo suprotno, trebali predlagati njeno uvođenje.
Nastojanja opozicije će se srušiti kao kule u vazduhu na izborima, ako nemaju temelja. A temelj može biti samo povratak narodnim potrebama, opštem dobru, unapređenju i zaštiti kolektivnih oblika svojine kao garancije ostvarivanja opštih interesa, uz strogu sistemsku kontrolu institucija, racionalnog i efikasnog korišćenja svojine i javnih dobara, u opštem interesu. Nad svojinskom osnovom, kao društvenim temeljem, diže se ekonomska nadgradnja. Od svojinskih oblika u društvu zavisi da li je opšti motiv profit ili opšta dobrobit, da li će pojedinci iz kriminalnog miljea, putem privatizacije i drugih opskurnih metoda, moći preuzeti vlast i upravljati nama, da li će postojati radna prava i njihova zaštita, da li će biti kolektivnog, timskog upravljanja u opštem interesu ili će postojati samo autokratska, hjerarhijska, eksploatatorska vlast (po osnovu monopola nad finansijskim kapitalom i nad privredom, kao i po osnovu monopola nad državnom vlašću), sa svim njenim protivurečnostima, društvenim raslojavanjem, bedom, socijalnim nemirima i ratovima. Bez kolektivne svojine nema socijalne pravde, ni ostvarivanja opštih interesa, a bez sistemske nezavisne kontrole nema odgovornosti pojedinaca na vlasti koji u svom radu zloupotrebljavaju službeni položaj, krše propise i urušavaju vrednosti jednog demokratskog društvenog uređenja.
