ZSF Zrenjaninski Socijalni Forum

PITANJE O HLEBU – 

TO JE PITANJE O SAMOUPRAVI

Svetozar Marković

Dan kada je umrla i poslednja nada…

Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać preminula je 19. marta 2012. u 57. godini života, nakon duge i teške bolesti.

Verica Barać je svojim hrabrim i upornim radom postala simbol napora za uspostavljanje istinske vladavine prava u Srbiji.

Ona je u toj borbi bila ne samo borac koji zna šta je to zlo, nego je i svojim aktivnostima konkretno pogađala centre i uzroke odakle dolazi korupcija. Njeno delo pokazalo je da društvo u kom postoji bar jedan čovek koji se suprotstavlja nekom zlu ili neslobodi nije umrlo i potpuno nestalo. Primer koji je ona dala trebalo bi da bude ohrabrenje za sve nas“, kazao je Prof. Čedomir Čupić, njen dugogodišnji saradnik.

Za svoj beskompromisni angažman Verica Barać dobila je brojna međunarodna i domaća priznanja, među kojima su Povelja za građansku hrabrost “Dragoljub Stošić“, Unije sindikata i Kuće pravde Strazbur i nagrada “Vitez pozivaLige ekspetara LEX.

Kada je 2010. ponela i nagradu “Osvajanje slobode” fonda “Maja Maršićević Tasić“, koja se dodeljuje ženama koje se posebno zalažu za afirmaciju ljudskih prava, pravne države, demokratije i tolerancije, o tom priznanju je rekla:

Najvažnije je da sam osetila da je to priznanje za rad Saveta za borbu prtiv korupcije. Jer mislim da se konačno razume da to što mi radimo nije samo neka tvrdoglavost nego jedan nužan proces na kome treba istrajati. Pre svega, važno je da se stvori stav javnosti oko problema korupcije. Stvar koja bi svima nama mogla mnogo da pomogne, a ima mnogo veze sa medijima, to je da se mnoge stvari koje se sada uspešno kriju potpuno otkriju.”

Verica se dokazala kao slobodna i samosvesna ličnost. Uprkos odbojnom stavu vlasti, nije podlegla ni očaju ni gnevu, samo je sugerisla rešenja. Uvek u sferi zakona, nepokolebljiva pred zovom vlasti” – ovim rečima je dr Nebojša Popov, ocrtao portret Verice Barać, u čiju su iskrenost i poštenje verovali obični ljudi i svedoci ili žrtve korupcionaške privatizacije u Srbiji.

Verica se borila za očuvanje radnih mesta i očuvanje makar minimalne zakonitosti. Niko sem Verice nije postavio pitanje zašto su najčešće kažnjavani ljudi bili akcionari i radnici Jugoremedije iako su u svoju fabriku uložili 12 miliona evra. Verica je smatrala da je paradoks da radnici završavaju kao krivci za lošu privatizaciju i ponosila se borbom radnika i akcionara Jugoremedije, čiju imovinu danas, pet godina nakon njene smrti, prodaju kao nekretninu – rekao je Branislav Markuš, bivši radnik Jugoremedije i aktivista Zrenjaninskog socijalnog foruma.

Comments are closed.