ZSF Zrenjaninski Socijalni Forum

ZA SOCIJALNU I NACIONALNU RAVNOPRAVNOST,

ZA PRAVDU I SLOBODU

“Srednji Banat”, „Jaroslav Černi“ AD, fabrika vode i prečistač otpadne vode- omča privatizacije

 

Sadlerovi bunari i druga odmarališta pored Nove reke: dva radnika kopaju rov za vodovodne cevi u prvom planu– grafika ,Džon Svejn , 1795. | www.lookandlearn.com

Današnja vest koja se učinila važnijom u odnosu na druge je vest sa lokalnog portala u kojoj se navodi da su članovi Gradskog veća Zrenjanina usvojili danas predlog odluke o pokretanju postupka davanja u zakup građevinskog zemljišta u javnoj svojini grada za izgradnju prečistača otpadnih voda privatnom preduzeću „Begej Water“ iz Beograda, koja je u vlasništvu kompanije „Metito“ (UAE). „Metito“ ili „Begej Water“ dobiće u zakup 27 000 metara kvadratnih, neposrednom pogodbom i bez naknade. Projekat će trajati 25 godina. Kako su lokalni mediji preneli, reč je o javno privatnom partnerstvu i sve je usklađeno sa zakonskim i podzakonskim aktima.

Druga vest koja je odjeknula šire od grada na Begeju koji jedva teče, jeste vest da je Ministarstvo privrede Republike Srbije oglasilo javni poziv radi prodaje kapitala Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ AD.

Treća vest, koja nije vest već drama u tri čina, jesu protesti Zrenjaninaca za čistu pijaću vodu sa jasnom porukom sa kupa- za javno dobro, protiv privatizacije komunalnih delatnosti. Slučaj zrenjaninske  fabrike vode pokazna je  vežba o štetnosti javno privatnih partnerstava. Koruptivna šema, malverzacije i sve ostalo što je pratilo ovaj slučaj, direktno proizilazi iz mogućnosti koja je data putem zakona. Zato kada lokalni mediji prenose da je sve urađeno u skladu sa zakonom, postavimo pitanje kojim zakonom, ko donosi zakone i u čijem interesu?

Četvrta vest,koja je prošla gotovo nezapaženo,  jeste privatizacija vodoprivrednih preduzeća.

Radi se o Vodoprivrednom privrednom društvu “Srednji Banat” doo Zrenjanin, Vodoprivrednom društvu “Tamiš Dunav” doo Pančevo, Vodoprivrednom privrednom društvu “Podunavlje” doo Kovin i Vodoprivrednom privrednom društvu “Južni Banat” Vršac.

Osim da je januara 2021. godine Ministarstvo navelo da ima zainteresovanih za kupovinu ovih privrednih društava, javnost je malo bila obaveštena o tom procesu i ne toliko zaintersovana da se suprotstavi privatizaciji.

Vodoprivredno privredno društvo „Srednji Banat“ posluje kao društvo sa ograničenom odgovornošću. Njegov stopostotni vlasnik je Republika Srbija. Ukupna aktiva ovog preduzeća krajem prošle godine iznosila je 220.234.000 dinara, od čega je 185.389.000 dinara bila vrednost stalne, a 34.845.000 dinara vrednost obrtne imovine. Kapital preduzeća, koje zapošljava ukupno 137 radnika, procenjen je na 143.184.000 dinara.

Osnovna delatnost VPD “Srednji Banat” je izgradnja hidrotehničkih objekata. Istovremeno se bavi i uređenjem vodotokova i zaštitom od štetnog dejstva voda na području Zrenjanina, Žitišta, Sečnja i Nove Crnje. U nadležnosti preduzeća je, u bruto površini, 300.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, 263.000 hektara sistema za odvodnjavanje i 3.124 kilometara kanalske mreže. U  nadležnosti je i održavanje 35 crpnih stanica, 309 kilometara odbrambenih nasipa i održavanje 2.200 mostova i propusta.

Navodimo deo iz vesti iz 2014. godine koja se tiče spiska od  502 preduzeća predviđena za prodaju, koji je sastavila Agencija za privatizaciju:

“Uprava i radnici VDP „Srednji Banat“, međutim, i dalje se nadaju da će se odustati od prodaje vodoprivrednih preduzeća, jer smatraju da je ova privredna grana od posebnog značaja za državu. Mada niko za sada ne želi javno da govori na ovu temu, u „Srednjem Banatu“ nam je rečeno da strahuju da bi posle eventualne privatizacije preduzeće moglo da prestane sa radom, jer je takvih primera već bilo, što bi negativno uticalo na održavanje kanala i ostale poslove iz domena te firme.”

O tome šta se dešava sa privatizacijom ovih preduzeća nemamo informacija jer se sam proces privatizacije odvija netransparentno i tiho  bez prisustva javnosti.

Zakon o javno privatnom partnerstu i koncesijama, Zakon o komunalnim delatnostima, Zakon o dopuni zakona o komunalnim delatnostima, Zakon o parničnom postupku, Zakon o zaštiti potrošača….Svaki do poslednjeg navedenog zakona ili nacrta zakona čije je usvajanje odbijeno pod pritiskom javnosti, kao što je slučaj sa Zakonom o parničnom postupku, jeste protiv interesa naroda a u interesu (krupnog) kapitala koji je u sprezi sa vladajućom strukturom.

Vratimo se na prvu vest- da, u skladu je sa zakonom koji je protiv interesa naroda. Dalje,  objavljeno je da Grad Zrenjanin daje bez naknade 2,7ha zemlje na korištenje privatnom preduzeću za potrebe izgradnje PPOV (Postrojenje za Prečišćavanje Otpadnih Voda), ali nigde se ne navodi vrednost koju to zemljište ima, odnosno koliki deo investicionog kapitala u budućem JPP ovo zemljište predstavlja. Ovo jeste ključno pitanje jer predstavlja učešće grada Zrenjanina, ali prvenstveno građana Zrenjanina u upravnom odboru preduzeća.

Naša država ima kapacitete da izgradi prečišćivače i fabrike vode. Zbog čega i u čijem interesu onda javno privatno partnerstvo? Tu dolazimo do privatizacije instituta “Jaroslav Černi”. Ovaj institut je zasigurno imao kapacitet da izradi projekat za prečišćavanje otpadnih voda. Šema je već poznata- godinama se institutima oduzimaju poslovi, institut slabi što predstavlja već uigrani tango koji vodi u privatizaciju.

S tim u vezi, prenosimo poziv inicijative Pravo na vodu da se stane na put privatizaciji instituta. Poziv prenosimo u celosti:

“Povodom vesti da je Ministarstvo privrede Republike Srbije oglasilo javni poziv radi prodaje kapitala Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ AD, inicijativa Pravo na vodu poručuje da je to nedopustiv potez s obzirom na važnost i značaj nezavisnosti ovakve institucije. Pravo na vodu upućuje apel stručnoj i akademskoj javnosti da se usprotive privatizaciji i ustanu u odbranu javnog interesa i prirodnih dobara radi održive budućnosti građanki i građana Srbije.

Kvalitetne naučne analize i stručna rešenja u oblasti upravljanja vodama od neprocenjivog su značaja za celo društvo imajući u vidu narastajuću opasnost od klimatskih promena, suša i poplava, zagađenja i preterane eksploatacije, kao i tendenciju otimanja i privatizacije vodnih dobara. Jedini saveznik u borbi za očuvanje ovog, za život neophodnog, prirodnog dobra i ljudskog prava jesu nezavisni stručnjaci koji nude održiva rešenja.

Svi najznačajniji hidrotehnički objekti i sistemi na ovim prostorima izgrađeni su uz pomoć stručnjaka iz instituta „Jaroslav Černi“. Svedoci smo gaženja institucija i stručnog mišljenja na svakom koraku, što nije zaobišlo ni ovaj institut. Njegovo loše održavanje i finansijsko stanje oslikava odnos koji nosioci najviših javnih funkcija imaju prema javnom dobru. Da je to tako, govori nam i činjenica da se za Nacionalni stadion izdvaja oko 250 miliona evra (koji se takođe planira u zoni vodoizvorišta na Surčinskom polju), a najvažniji javni naučni institut iz oblasti vodoprivrede rasprodaje za 2.5 miliona evra.

Privatizacija neće rešiti nagomilane probleme, ni životne sredine niti samog instituta, već ih samo produbiti, jer će stručno znanje staviti u funkciju privatnog profita umesto javnog interesa. Ovakvim politikama će se dodatno ugroziti pravo svih nas na vodu, za koje su građanke i građani sve češće primorani da se bore širom Srbije.” 

 

Kada je reč o “Metito” i “Begej Water” preduzećima, štetnost javno privatnog partnerstva po narod može samo da se nasluti ako pažljivo ispratimo posledice svih privatizacija do danas, ako pratimo do čega je dovelo javno privatno partnerstvo u slučaju fabrike vode u Zrenjaninu.

Zakoni koji omogućavaju privatizaciju neće biti nikada stavljeni van snage, izmenjeni dok god o njima odlučuje vladajuća struktura koja služi krupnom kapitalu. Posledice privatizacije javnih dobara i komunalnih delatnosti dovešće do toga da ćemo svi biti poplavljeni, zagađeni i žedni! Privatnik ukoliko nema interes, čitaj profit, da vrši usluge, on ih neće vršiti. Nepovredivost privatne svojine omogućava mu da donosi odluke bez ikakvog polaganja računa narodu. Setimo se poplava u Obrenovcu, setimo se poplava u Jaši Tomiću i Međi i kolike će biti razmere katastrofe ukoliko ključne delatnosti padnu u ruke privatniku koji se vodi tržišnom logikom profita. Broj zaposlenih, kvalitet rada i pružanja usluga, opremljenost itd, kada sve ovo uzmemo u obrzir, privatizacija i , javno privatna partnerstva, vode samo i samo u katastrofu.

Bićeš žedan, zagađen i poplavljen ukoliko ne staneš na put privatizaciji javnih dobara i javnih delatnosti.

 

NE PRIVATIZACIJI INSTITUTA JAROSLAV ČERNI I VODOPRIVREDNIM PREDUZEĆIMA!

NE JAVNO PRIVATNIM PARTNERSTVIMA!

NE PRIVATIZACIJI!

ZA JAVNO DOBRO!

 

Piše: Tara Rukeci

U tekstu su izneti stavovi autorke i nisu (nužno) stav Zrenjaninskog socijalnog foruma.

Comments are closed.