Navigacija
Piše: Mohora Dorel
Privatizacijona saga u Srbiji je zavela u crno mnoga preduzeća, ostavila veliki broj radnika bez posla i omogućila malom broju “odabranih” da se preko noći obogate. U tom procesu je bilo masovnog kršenja propisa i zloupotreba ovlašćenja, što je prećutno tolerisano od strane organa gonjenja, a krivične prijave su završavale u fiokama čime je dato zeleno svetlo za privatizaciju po svaku cenu i svim sredstvima, uključujući i organizovanu pljačku društvenih resursa. Nekažnjeni kriminal nije jedina negativna posledica privatizacije. Negativne posledice po društvo se sastoje i u tome što se resursi odvajaju od društvene zajednice i stavljaju u funkciju privatnih interesa novih pojedinačnih vlasnika, što se u ovom tekstu analizira na primeru “Vršačkih vinograda”.
U socijalističkom periodu „Vršački vinogradi“ su bili prosperitetno društveno preduzeće koje je prodavalo vino, žestoka pića, grožđe i druge svoje proizvode širom bivše Jugoslavije. U njima je bilo zaposleno i do petsto radnika. „Vinogradi“ su se odlikovali društveno odgovornim ponašanjem I učestvovali na manifestacijama i aktivnostima društvene zajednice u kojoj su poslovali. Pored lokalne samouprave bili su dugo glavni organizator i učesnik na Vršačkom grožđembalu, koji se održava u vreme berbe grožđa. Učestvovali su sa velikim količinama grožđa, degustacijom i prodajom vina, bili nosioci nagradne igre „grožđe iz aviona“. Generacije srednjoškolaca su sticala prva radna iskustva berbom grožđa u „Vršačkim vinogradima“, za koju aktivnost su škole dobijale i određena sredstva. „Vršački vinogradi“ su izlazili u susret i turističkim ambicijama Vršca, te su povodom grožđembala svake godine organizovane ture obilaska vinograda i vinskih podruma pod nazivom „Put vina“. Upravljanje ovim društvenim preduzećem je bilo organizovano na principima samoupravljanja, a zarade radnika su bile među većima u Vršcu. Belo vino „Banatski rizling“ bilo je poznato i priznato u celoj Jugoslaviji i bez njega se nisu mogle zamisliti mnoge proslave i porodične slave. U vreme društvene svojine „Vršački vinogradi“ su kupili preko 600 hektara sopstvenog poljoprivrednog zemljišta, na kome su zasađeni vinogradi, a koristili su i oko 1.000 hektara državnog zemljišta.
Na početku perioda privatizacije devedesetih godina prošlog veka počeli su i poslovni problemi „Vršačkih vinograda“. Kako bi se amortizovao otpor, privatizacija je u prvom period bila dobrovoljna a od petooktobarskih promena dvehiljadite godine obavezna. U teoriji se zastupala teza o potrebi uvođenja mešovitih oblika svojine u privredi, radi zadovoljenja interesa svih zainteresovanih subjekata i ostvarivanja najboljih poslovnih rezultata. Mešovito suvlasništvo je trebalo da uključi suvlasništvo radnika, građana i države kombinovano sa privatnim suvlasništvom. Istovremeno je međutim ukinuto samoupravljanje i u praksi je, tamo gde sindikati nisu bili jaki a otpor veći, vršena nesmetana pljačka društvenih resursa od strane rukovodećih kadrova.
Položaj radnika u društvenim preduzećima je znatno oslabljen. Proces se dešavao i u „Vršačkim vinogradima“. Nemoćni da nešto promene, prepušteni na milost direktoru preduzeća i vladajućoj strukturi, radnici počinju masovno da rasprodaju svoje akcije. Otpor divljoj privatizaciji je bio značajniji samo u preduzećima u kojima je postojao jak sindikat i udruženje manjinskih akcionara, što je slučaj sa “Vršačkim vinogradima”. Vremenom je međutim i taj otpor slaman odbijanjem nadležnih institucija da zaštite prava malih akcionara i radnika. Istovremeno se, raznim metodama odvijala pljačka resursa “Vršačkih vinograda”. Država je deo svojih parcela koje su “Vršački vinogradi” dugo koristili dala u zakup jednom privatnom vlasniku iz konzorcijuma kupaca “Vinograda” a radnici “Vršačkih vinograda” su ih i dalje obrađivali bez naknade. Vino je prodavano ispod cene, plaćeni su radovi na sistemu za navodnjavanje koji nisu izvedeni…
Nakon raskida privatizacije AD “Vršački vinogradi” aprila meseca 2009. godine prvi potez države kao novog većinskog vlasnika je bio da smanji broj članova upravnog odbora “Vinograda” sa sedam na pet i tako iz upravljanja preduzećem isključi predstavnike sindikata i malih akcionara. Potom se nastavilo sa poslovnim urušavanjem preduzeća radi lakše privatizacije ili radi uvođenja u stečaj, te kupovine imovine od strane privatnika u stečajnom postupku, po znatno nižoj ceni od stvarne, uz otpuštanje svih radnika. Prethodnom privatnom vlasniku je nezakonito vraćena oprema za navodnjavanje i isplaćivana potraživanja koja nisu postojala. Uprkos svih zloupotreba, da bi firma mogla biti uvedena u stečaj, većinski vlasnik je morao smeniti i direktora koji je radio u interesu “Vinograda” i na njegovo mesto dovesti novog direktora, koji je sam tražio uvođenje stečaja u “Vinogradima”. Kada to nije uspelo, na adresu “Vinograda” je formiran DOO koji je, na osnovu fiktivnog potraživanja, tražio i uspeo u postupku otvaranja stečaja nad “Vršačkim vinogradima”. Svi radnici “Vinograda” su zbog otvaranja stečaja ostali bez posla a imovina je prodata novom privatnom vlasniku za manje od 5 miliona evra.
Pored ostale društvene imovine privatnom vlasniku je otišlo i 600 hektara zemljišta koje je kupljeno od strane DP “Vršački vinogradi”, radom i zalaganjem radnika ovog društvenog preduzeća, u periodu u kome je u “Vinogradima” bilo postojalo samoupravljanje kao oblik ekonomske demokratije. Po osnovu imovine “Vinograda” novi privatni vlasnik je dobio kredit od 30 miliona evra za investicije u ovo preduzeće, što takođe ukazuje na to u kojoj meri je država bila prevarena, a sa njom i mali akcionari koji su ostali bez svog udela u “Vršačkim vinogradima”. Dok je preduzeće bilo u državnom vlasništvu nije moglo dobiti ni manji iznos traženog kredita za obnovu mehanizacije i renoviranje velikog podruma “Vršačkih vinograda”, što ukazuje na negativan odnos države i banaka prema ekonomskoj demokratiji.
Posledice prodaje imovine “Vršačkih vinograda” privatnom vlasniku putem stečaja su razarajuće po društvenu zajednicu. Vršac je ostao bez minimum dvesta radnih mesta, bez značajnih poreskih prihoda, bez jednog značajnog promotera opštine i njenog turizma. Sa Vršačkog grožđembala je nestalo obilje kvalitetnog grožđa muskat hamburga po povoljnoj ceni a cela manifestacija je privatizacijom “Vršačkih vinograda” izgubila na značaju. Nestalo je i društveno odgovornog ponašanja ove firme, koje je zamenjeno privatnim monpolom nad značajnim regionalnim resursom.
*Naslovna fotografija: https://www.facebook.com/raylukaphoto/
