ZSF Zrenjaninski Socijalni Forum

ZA SOCIJALNU I NACIONALNU RAVNOPRAVNOST,

ZA PRAVDU I SLOBODU

SINDIKALNE FUNKCIJE

Generalno se može odrediti uloga radničkih sindikata kao pomoć zaposlenima, budućim i nezaposlenim radnicima u ostvarivanju, zaštiti i unapređenju radničkih prava. Generalno određenje se međutim može rasčlaniti na više funkcija koje se manje ili više uspešno ostvaruju od strane pojedinih sindikata. U ovom tekstu izdvajamo četri osnovne funkcije sinikata koje zajedno obuhvataju moguće delovanje sindikata na ostvarivanju i zaštiti radničkih prava.

Prva od tih funkcija je ona koju nastoji da ostvari, sa manje ili više uspeha, svaki sindikat. To je pomoć sindikata u ostvarivanju kolektivnih prava radnika. Najprisutnija i najrazrađenija u propisima i praksi, podfunkcija u okviru ove funkcije je kolektivno pregovaranje sindikata sa poslodavcima i državom radi ostvarivanja i unapređenja prava radnika. Rezultat ovih pregovora, odnosno ove borbe, su bolja zakonska rešenja za položaj radnika i sindikata kao i zaključivanje kolektivnih ugovora kojima se razrađuju i unapređuju radnička prava. Obzirom da, pored ostalog, od položaja sindikata zavisi uspešnost ostvarivanja radničkih prava, u okviru ove funkcije i sam položaj sindikata se mora naći u fokusu sindikalnog delovanja. Trenutno položaj i delovanje sindikata ne prate potrebe radnika za zaštitom te otuda i osipanje sindikalnog članstva kao i lošiji položaj radnika u društvu. Da bi se položaj sindikata poboljšao neophodno je da predstavnici sindikate uđu u institucije i organe društvenog sistema od kojih zavisi ostvarivanje radničkih prava, da tamo rade u interesu radnika te da sindikalnoj organizaciji pružaju povratne informacije o svom učinku. Sindikati su sada prisutni samo u socijalno-ekonomskom savetu, međutim bez uspešnijeg delovanja. Njihovo prisustvo u Republikoj skupštini je marginalno a u telima koja brinu o zakonitosti rada inspekcijskih organa i pravosuđa nikako. U organima službe za zapošljavanje, za socijalni rad, fondovima penzijsko-invalidskog osiguranja i zdravstvene zaštite radnika prisustvo sindikata je malo vidljivo. U ovim službama i fodnovima socijalnog staranja dominantna je uloga države a tripartitno (ili višepartitno) delovanje (pregovaranje i ravnopravno odlučivanje) malo je prisutno, iako je neophodno za pravilan rad ovih institucija.

Edukacija zaposlenih takođe spada u kolektivna prava radnika. Međutim ako ono što se savlada na edukacijama ne može biti primenjeno u praksi, zbog nesaradnje poslodavaca, nezakonitog postupanja, nerada institucija i nemogućnosti da se radnička prava ostvare, edukacija radnika gubi svoj smisao.

Pravo zaposlenih da nabavljaju robe i usluge kolektivno i pod povoljnim uslovima, te na kolektivni odmor i rekreaciju, odnosno druženje, takođe spadaju u kolektivna prava zaposlenih koja pojedini sindikati jedino uspešno ostvaruju za svoje članstvo.

Druga funkcija sindikata je zaštita pojedinačnih prava zaposlenih, odnosno radnika, uključujući i nezaposlene radnike, obzirom da nezaposleni radnik može želeti da ostane u sindikatu. Tako na primer u prošlosti sindikat štamparskih radnika je, po principu solidarnosti, pomagao i svoje nezaposlene članove te im omogućavao da se smenjuju na radu sa svojim kolegama. Zaštita pojedinačnih prava radnika zahteva stručni kadar, pravnike koji će obezbediti tu zaštitu, kao i posvećenost sindikata toj zaštiti. Između ostalog to podrazumeva da se zaštita pruži bez obzira na eventualno narušavanje odnosa sindikata sa privatnim poslodavcem ili državom kao poslodavcem vođenjem radnog spora, obzirom da svaki pojedinačni član sindikata ima pravo na pojedinačnu zaštitu, ona ulazi u članska prava zbog kojih se radnici  učlanjuju u sindikat.

Trećom funkcijom sindikata se može smatrati borba za participaciju zaposlenih, članova sindikata, u upravljanju preduzećem i u profitu. Pravni osnov ove borbe je sada član 205 Zakona o radu koji propisuje pravo zaposlenih na osnivanje saveta zaposlenih u preduzećima koja imaju više od 50 radnika, radi učešća u odlučivanju o pravima zaposlenih. Međutim sa poslodavcem se može postići dogovor i o širem učešću zaposlenih u upravljanju, kao i u profitu. Učešće zaposlenih, odnosno njihovog sindikata, u upravljačkoj funkciji je značajna kako bi zaposleni bili uključeni u kontrolu poslovanja preduzeća te kako bi se smanjila mogućnost da poslodavac, nedomaćinskim ponašanjem i zloupotrebama, zaposlenima smanji zarade, dovede ih u nepovoljniji položaj ili ugrozi sam opstanak preduzeća i njihova radna mesta. Participacija zaposlenih u profitu se obično ispoljava u isplati trinaeste plate ili raznih bonusa i dodataka na zaradu. Ređe poslodavac preuzima obavezu da isplati zaposlenima određeni procenat od ostvarenog profita.

Umesto isplate procenta od profita, bonusa ili dodataka na zaradu, poslodavac se može opredeliti da radnike učini akcionarima svog preduzeća, a za to u nekim razvijenim tržišnim privredama postoje i državni podsticaji. To je četvrta funkcija sindikata. U pregovorima sa poslodavcem sindikat može inicirati da zaposleni postanu suvlasnici, odnosno akcionari preduzeća. Kada su zaposleni manjinski suvlasnici peduzeća u kome rade, što učvršćuje njihov položaj kao zaposlenih, sindikat im može pomagati u vršenju suvlasničkih prava i štiti svoje članove od različitih zloupotreba sa akcijama, nastojeći da poveća učešće radničkog suvlasništva ili da ga održi na postojećem nivou.

Svedoci smo različitog položaja sindikata kod pojedinih poslodavaca. Sa jedne strane imamo neprijateljski odnos poslodavca prema sindikatu uz progon sindikalnih vođa, direktnog odbijanja saradnje poslodavca sa sindikatom ili indirektne obstrukcije sindikata, odugovlačenjem pregovora ili neispunjavanjem dogovorenog. Sa druge strane, kod drugih poslodavaca je prisutna uspešna saradnja sindikata sa poslodavcem, sindikat je u mogućnosti da ostvaruje sve četri navedene sindikalne funkcije, dogovori se poštuju, zaključuju se kolektivni ugovori a radnici ostvaruju određene beneficije, uključujući isplatu bonusa (na primer trinaeste plate).

Po pravilu poslodavci koji ne sarađuju sa sindikatom nemaju ni društveno odgovorno ponašanje, a suočavaju se i sa poslovnim problemima. Sa sindikatom po pravilu sarađuju uspešne i društveno odgovorne kompanije, čije vlasnike krase razvijene etičke i moralne vrednosti, te se humano odnose prema svojim radnicima, poštujući ih kao svoje najbliže saradnike.

Mohora Doru

 

*U tekstu su izneti stavovi autor koji nisu (nužno) stavovi Zrenjaninskog socijalnog foruma.

** Ilustracija iz filma Moderna vremena, Čarli Čaplina. https://mojtv.net/film/17159/moderna-vremena.aspx#!prettyPhoto[pp_gal]/0/

Comments are closed.